употреба одређеног и неодређеног члана
У зависности шта је нека реч у реченици (коју функцију има), ми ћемо је ставити у одређени падеж.
1. Ако је именица у реченици СУБЈЕКАТ - ми ћемо је ставити у НОМИНАТИВ, што значи да ћемо испред ње у зависности од њеног рода ставити (DER, DIE, DAS - ако је у питању ОДРЕЂЕНИ ЧЛАН) или (EIN, EINE, EIN - ако је у питању НЕОДРЕЂЕНИ ЧЛАН.
2. Ако је именица у реченици ОБЈЕКАТ - ми ћемо је ставити у АКУЗАТИВ, што значи да ћемо испред ње ставити у зависности од њеног рода (DEN, DIE, DAS - ако је у питању ОДРЕЂЕНИ ЧЛАН) или (EINEN, EINE, EIN - ако је у питању НЕОДРЕЂЕНИ ЧЛАН)
3. Ако хоћемо именицу да ставимо у ДАТИВ (КОМЕ/ ЧЕМУ) онда гледамо ред за ДАТИВ.
Одређени члан ћемо употребити када говоримо о нечему шта смо већ помињали или о некој одређеној ствари.
Неодређени члан ћемо употребити када говоримо о некој новој, непознатој, неодређеној ствари)
1. Ако је именица у реченици СУБЈЕКАТ - ми ћемо је ставити у НОМИНАТИВ, што значи да ћемо испред ње у зависности од њеног рода ставити (DER, DIE, DAS - ако је у питању ОДРЕЂЕНИ ЧЛАН) или (EIN, EINE, EIN - ако је у питању НЕОДРЕЂЕНИ ЧЛАН.
2. Ако је именица у реченици ОБЈЕКАТ - ми ћемо је ставити у АКУЗАТИВ, што значи да ћемо испред ње ставити у зависности од њеног рода (DEN, DIE, DAS - ако је у питању ОДРЕЂЕНИ ЧЛАН) или (EINEN, EINE, EIN - ако је у питању НЕОДРЕЂЕНИ ЧЛАН)
3. Ако хоћемо именицу да ставимо у ДАТИВ (КОМЕ/ ЧЕМУ) онда гледамо ред за ДАТИВ.
Одређени члан ћемо употребити када говоримо о нечему шта смо већ помињали или о некој одређеној ствари.
Неодређени члан ћемо употребити када говоримо о некој новој, непознатој, неодређеној ствари)