ПРАВИЛА ЧИТАЊА
У немачком језику се речи не изговарају како код нас у српском језику. Значи, Вуково правили ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ И ЧИТАЈ КАКО ЈЕ НАПИСАНО - не важи! У немачком језику то треба заборавити. Ипак није толико тешко и много је лакше него у на пример вама блиском енглеском. Постоје нека правила, НЕМА ИХ МНОГО, која треба поштовати и све ће бити у реду.Хајде да видимо која су то правила! У немачком језику се изнад слова А О U могу наћи две тачке. То се зове на немачком Umlaut, што значи да те тачкице мењају изговор тих слова.
Ä се не изговара као А, него наместите усне као да хоћете да кажете А па се на крају предомислите и кажете Е
Ö се не изговара као О, него се усне наместе као да хоћете да кажете О па се на крају предомислите и кажете Е
Ü се не изговара као U, него се усне наместе као да хоћете да кажете U па се на крају предомислите и кажете И
Такође у немачком ћете сусрети такозване дифтонге, односно по два слова која се заједно изговарају. То су:
ЕI се изговара АЈ
IE се изговара као два И
EU се изговара ОЈ
ÄU се изговара ОЈ
Следеће су на реду групе сугласника које се изговарају као један глас:
CH се изговара Х
SCH се изговара Ш
TSCH се изговара Ч
TZ се изговара Ц
CK се изговара К
Поједини сугласници се изговарају другачије него што се пишу:
V се изговара Ф
Z се изговара Ц
Слово S се изговара на два различита начина, у зависности од места на коме се налази у реченици и од окружења: Ако се налази
на почетку речи а после њага стоји неки самогласник онда се слово S изговара З
Ако се налази између два самогласника слово S се изговара З
Ако се налази на крају речи слово S се изговара С
Aко се налази испред сугласника слово S се изговара С
Ако се слово S налази на почетку речи а иза њега стоје P и T онда се то слово S изговара Ш
И још неколико правила: H се изговара само ако се налази на почетку неке речи. Уколико се налази на неком другом месту оно се НЕ изговара, али се зато слово испред њега изговара дуже
Ако се IG налази на крају речи изговара се ИХ
Ä се не изговара као А, него наместите усне као да хоћете да кажете А па се на крају предомислите и кажете Е
Ö се не изговара као О, него се усне наместе као да хоћете да кажете О па се на крају предомислите и кажете Е
Ü се не изговара као U, него се усне наместе као да хоћете да кажете U па се на крају предомислите и кажете И
Такође у немачком ћете сусрети такозване дифтонге, односно по два слова која се заједно изговарају. То су:
ЕI се изговара АЈ
IE се изговара као два И
EU се изговара ОЈ
ÄU се изговара ОЈ
Следеће су на реду групе сугласника које се изговарају као један глас:
CH се изговара Х
SCH се изговара Ш
TSCH се изговара Ч
TZ се изговара Ц
CK се изговара К
Поједини сугласници се изговарају другачије него што се пишу:
V се изговара Ф
Z се изговара Ц
Слово S се изговара на два различита начина, у зависности од места на коме се налази у реченици и од окружења: Ако се налази
на почетку речи а после њага стоји неки самогласник онда се слово S изговара З
Ако се налази између два самогласника слово S се изговара З
Ако се налази на крају речи слово S се изговара С
Aко се налази испред сугласника слово S се изговара С
Ако се слово S налази на почетку речи а иза њега стоје P и T онда се то слово S изговара Ш
И још неколико правила: H се изговара само ако се налази на почетку неке речи. Уколико се налази на неком другом месту оно се НЕ изговара, али се зато слово испред њега изговара дуже
Ако се IG налази на крају речи изговара се ИХ